У склопу Миксер дизајн фестивала, од 25. до 29. маја 2011. у Београду, Беобуилд Форум организовао је петодневну јавну радионицу у циљу сакупљања идеја за оптимизацију мреже јавног градског превоза.
За четири године постојања Беобуилд Форум постао је значајно место окупљања и дружења ентузијаста посвећених архитектури, урбанизму и инфраструктури у Београду.
Данас реализација два велика инфраструктурна пројекта обећава битну промену слике саобраћаја: нови мост на Сави преко шпица Аде Циганлије и прва линија градске железнице БГ:воз.
Желели смо да искористимо ову драгоцену прилику да окупимо грађане, струћњаке или лаике, да поделимо мишљења и идеје, и заједно понудимо смернице за оптимизацију мреже градског превоза у складу са новонасталим токовима кретања саобраћаја.
Подстицај креативности оперативном делу радионице прула су два циклуса предавања са широким спектром учесника, челницима дирекције за јавни превоз, градским руководиоцима, архитектама и урбанистима и разговор о жељама, потешкоћама и визијама.
Као и целокупан Миксер фестивал улаз и учешће на радионици су наравно били бесплатни.
Позвали смо наше суграђане да нам се придруже у овом захтевном подухвату како бисмо заједно улепшали живот у Београду.
После 5 дана ударничког рада прва Беобуилд Радионица је 29.05.2011 окончана великим успехом.
Желим овде да се захвалим свим учесницима радионице који су своје време посветили раду на побољшању превоза у граду, форумашима који су кроз константне дискусије у протеклим годинама допринели да ова радионица стекне подлогу и мотив за рад, нашим гостима на предавањима чије је учешће допринело још стручнијем карактеру радионице и додатно појачало њен легитимитет, и наравно посебну захвалност члановима ц.с.и. , директор и Матеја Бељан на драгоценој помоћи приликом организације радионице и непрекидном присуству током њеног трајања.
Милош Јовановић, Историчарстронг>, дочарао је кроз своје предавање перцепцију градског превоза у Београду од његовог настанка крајем деветнаестог века па до данас, како од стране грађана и корисника тако и посетилаца, и тиме истакао суштински разлог наше радионице: неопходно учешце грађана у планирању градског превоза и сарадња са надлежним градским органима.
Мирјана Божидаревић, председница општине Стари Градстронг>, описала је ситуацију саобраћаја на подручју ужег центра Београда, растући конфликт у ограниченом простору између колективног и индивидуалног превоза, различите потребе локалног становништва и осталих грађана, и подржала иницијативе чији је циљ ублажавање тих спорова.
Станко Кантар, из Дирекције за Јавни Превозстронг>, покретач пројекта градске железнице БГ:воз и главни актер његове реализације, изложио је историјат развоја тог пројекта, потешкоће, успехе, и планове за будући развој. Поводом иницијативе Беобуилд радионице, нагласио је да је градским органима потребна неопходна против тежа у цивилном сектору и да је сарадња са грађанским инцијативама као што је наша и те како пожељна. Након предавања, још неколико сати је са присутнима разговарао о закључцима радионице и радо одговарао на бројна питања.
Хвала још једном свима трома и као појединцима и као представницима институција што су прихватили наш позив, поделили са нама свој поглед на ситуацију јавног превоза у Београду, стрпљиво одговарали на питања и подржали нашу иницијативу за образовање сарадње између грађана и институција у планирању и развоју градског превоза.
Пет дана мозгања, цртања, расправе и смеха произвело је велику количину како теоретског тако и графичког материјала. У наредним месецима покушацемо да од тога направимо читко и корисно штиво како би могли резултате радионице да објавимо и поделимо са широм стручном и лаичком јавношћу.
Дискусија је била подељена на три теме:
- optimizacija mreže: lista sitnih promena koje već sutra mogu da učine postojeću mrežu efikasnijom
- kompletna reorganizacija mreže, главна тема радионице: комплетна реорганизација мреже али искључиво уз постојеће капацитете (нема нових трамвајских/тролејбуских траса, метроа итд...)
- планови за будућност: нова инфраструктура, метро, мостови итд; тиме нисмо ни стигли много да се бавимо
Навешћу овде главне принципе реорганизације мреже градског превоза које смо идентификовали и поставили:
>> Нови систем наплате карата омогућиће преседања и садашњи принцип гомилања линија на појединим правцима ради сабирања тактова и множење линија како би сваки крај имао директну везу са сваким другим постају превазиђени.
>> Реорганизација подразумева и renumeraciju
>> БГ:воз постаје окосница градског превоза као вид превоза независан од остатка градског саобраћаја и највећим капацитетом
>> 8 чворова за везу између приградских и градских линија (Панчевачки Мост, Устаничка, Вождовац, Раковица, Ж.ст.НБГД, Блок 45, Тошин Бунар, Земун Нови Град) како би се избегло оптерећење ужег градског подручја и појачала поузданост и ефикасност приградских линија. Већина ових чворова везана је за БГ:воз или трамвајску мрежу.
>> 6 експресних приградских линија које повезују велика приградска насеља са јединственим новим терминалом на Ušću (уместо Зеленог Венца, Главне Железничке Станице итд):
Борча (П.мост-Деспота Стефана-Бранков мост- Ушће)
Калуђерица (Устаничка-аутопут-Газела- Ушће)
Сремчица/Железник (Савска магистрала-нови мост на ади- Ушће)
Сурчин (Војвођанска-Тошин Бунар-Општина НБГД- Ушће)
Земун Поље (Душанова-Главна-Николе Тесле- Ушће)
Батајница (Душанова-Главна-Николе Тесле- Ушће)
експресне линије имају само 3 до 4 станице на траси.
(за везу између Ушћа и центра погледајте принцип хипер-центар линија мало ниже)
ова два принципа омогућавају јаке и разноврсне везе између приградског подручја и ужег центра.
>> развој БГ:воз мрежестронг>: нове линије са јужног крака (Раковица/Ресник) ка Панчевачком Мосту и Новом Београду
>> Трамваји: једна траса= једна линија = једна окретница, колико год је то могуће како би се уместо сабирања тактова неколико линија на појединим крацима обезбедио поуздан и јак такт на независним линијама, пример: линија 7 Устаничка-Блок 45 са тактом 3мин и независном трасом, поклапање са 12. само у Немањиној
добијамо 4 трамвајске линије:
3 Кнежевац-Главна Ж. Ст.- Карађорђева - Беко
7 Устаницка-блок 45
10 Бањица-Славија-Београдска-27.Марта-Беко
12 О. Стадион-Рузвелтова-Краљице Марије-Београдска-Немањина-Баново Брдо
поставља се питање задржавања линије 2 у функционалном смислу, сентиментални и симболички је наравно друга прича
морам да напоменем да за овај принцип реорганизације трамвајске мреже не постоји консензус иако ужива широку подршку
>> Ресавска и Стари Савски Савски Мост (трамвајски) резервисани искључиво за градски превоз
>> <стронг>Градске Аутобуске линијестронг>: 15-16 јасно идентификованих линија са јаким тактом чине осовину аутобуског превоза и покривају главнину територије центра града (подручје унутар круга који чине чворови) и у принципу не излазе из њега
8 линија повезује међусобно чворове
8 линија покрива остале правце
линије су равномерно распоређене по мостовима
трасе линија се што мање поклапају
нова организација треба да омогући неколико могућих комбинација у превозу за свако појединачно путовање, са избором пута кроз центар или не
>> Локалне линије опслужују остале крајеве града и везане су за главне градске линије
>> у хипер центру (шири круг двојке до Ушћа) кратке високо-тактне линије покривају најпрометније правце: Студентски Трг-Славија, Ушће-Вук...
те линије не излазе из хипер центра и обећавају поуздан и брз превоз (веза од терминала на Ушћу до Теразија/Вука, паркирај на ободу центра па настави превозом, веза БГ:воз станица Вук - Трг Републике/Теразије...)
>> о тролејбусима није било пуно речи мада и на њих могу да се примене исти принципи као и за трамваје.
као што рекох има пуно тога, можда сам понешто и заборавио, у сваком случају ово је база, основни принципи који ће уз илустрације сачинити једну опширну и стручну теорију реорганизације система
Југ Церовић, члан Беобуилд Форума
SLIKE SA PREDAVANJA I RADIONICE