Оптимизација саобраћаја на Славији измештањем трамвајске трасе из кружног тока
ИМАМО ПЛАН
Пројекат Славија без шина - трамвајска траса ВАН кружног тока
Постојеће решење трамвајске трасе преко Славије је пројектовано и изведено док је трамвајски превоз био једини вид јавног превоза, и превоза уопште у Београду, док су аутомобили били реткост.
Данас, такво решење угрожава безбедност и компликује ситуацију на самом кружном току. У кружни ток се уливају две улице са трамвајском трасом по средини (Немањина и Београдска), и једном са трамвајском трасом на десној страни коловоза (Булевар Ослобођења), што уз позицију трамвајске трасе по средини кружног тока, као последицу има насилно укрштање свих видова саобраћаја, као и укрштање контактне мреже трамвајског и тролејбуског система на више позиција у самом кружном току. Таква ситуација неминовно, чак и ван шпица, проузрокује застоје.
Највећи од свих проблема је губитак ефикасности трамвајског система, који је, после метроа, систем за градски превоз путника највећег капацитета.
Проблем који ће остати у будућности је немогућност нових шпанских трамваја (ЦАФ) да саобраћају на било којој линији, која користи Славију као и немогућност да саобраћају приликом било каквог преусмеравања других линија на Славију, тј. немогућност да саобраћају на садашњим линијама 2, 9, 10, 12 и 14.
Још један проблем ће се јавити приликом било какве реконструкције ових деоница, која ће морати да се изводи под пуним саобраћајем и тиме ће се створити несносне гужве, смањити квалитет радова и подићи ниво трошкова.
Пребацивањем трамвајске трасе према унутрашњости, или пак, према спољњем ободу кружног тока, неће се готово ниједан од поменутих проблема решити, и врло лако се може направити још веће саобраћајно загушење, које ће скупо коштати. Такође, неминовност је да Славија у будућности постане једна од метро станица, те се мора пројектовати као целина. Свако улагање пре тога дуплира трошкове и своди се на беспотребно бацање огромне количине новца грађана.
Предложеним пројектом решавамо готово све горуће проблеме тако важног саобраћајног чвора, као што је Славија. Померамо трасу трамваја са кружног тока, али не и са Славије.
Померањем трамвајске трасе са кружног тока у бочне улице Бирчанинову и Краља Милутина, уз пребацивање трасе у Булевару Ослобођења на западну страну, пре свега убрзавамо трамвајски саобраћај, као најмасовнији вид јавног превоза у Београду. Добијамо континуалну трасу, удобнију и бржу вожњу. Без обзира шта се на самом кружном току десило, трамвајски саобраћај остаје непрекинут и тиме повећава поузданост и ефикасност трамвајског система.
Убрзавамо аутомобилски саобраћај. Елеминишемо укрштање трамваја код Ветеринарског факултета, као и чак 4 укрштања у кружном току. Повећавамо пропусну моћ кружног тока. Убрзавамо саобраћај у Београдској. Убрзавамо тролејбуски саобраћај, јер више нема укрштања контактне мреже. Смањујемо концентрацију пешака на кружном току, квалитетнијом позицијом стајалишта и лакшим преседањима.
Предлогом УГ ИМАМО ПЛАН, омогућава се да у блиској будућности нови шпански трамваји без проблема саобраћају преко Славије, и да опслужују Аутокоманду, Вождовац и Бањицу.
Сам кружни ток се оставља недирнут и тиме се не дуплирају радови приликом изградње евентуалне метро станице. Спречава се поновни прекид трамвајског саобраћаја приликом изградње те станице, и било каквог вида подземних пролаза.
<стронг>Анализа извођења радовастронг>
Предлог УГ ИМАМО ПЛАН има важне предности приликом самог извођења радова.
Док трају радови, сам кружни ток, се ни у једној фази не затвара, нити му се смањује пропусна моћ. Трамвајски саобраћај се ни у једном моменту не обуставља, а у зависности од фазе радова трпи минималне измене.
Изградња нове трамвајске трасе изискује само привремено затварање две готово маргиналне улице за друмски саобраћај. Имајући у виду да се приликом извођења радова саобраћај не угрожава и не обуставља, долазимо до закључка да ће изградња предложене трасе бити јефтинија од реконструкције постојеће, и притом побољшати саобраћај у граду и квалитет живота.
За УГ ИМАМО ПЛАН:
Стефан Милојевић дипл.арх.ентер.
Југ Церовић architecte дплг
о пројекту у медијима:
2012.
2012.
2012.